Asertivna komunikacija znači jasno izražavanje potreba i stavova uz poštovanje sebe i sagovornika. Važan razgovor često odlažemo zato što očekujemo neprijatnost: neko će se naljutiti, pomisliće da smo sebični ili će odnos postati napet. Kada ipak progovorimo, nagomilana frustracija ponekad izađe kao optužba. Između prećutkivanja i napada postoji prostor za jasniju komunikaciju.
U ovom tekstu
Tekst Psihocentrale predstavlja asertivnost kao izražavanje potreba i stavova uz poštovanje drugih. Ovde tu temu povezujemo sa granicama, povratnom informacijom i svakodnevnim razgovorima u timu i bliskim odnosima.
Jasnoća ne zahteva grubost
Asertivnost podrazumeva da svoju poruku saopštite direktno, bez ponižavanja sagovornika. Pravo da izrazite želju ne znači da druga osoba mora da je ispuni. Možete da tražite promenu, čujete odgovor i zatim odlučite šta ćete uraditi.
Pre razgovora vredi zapisati jednu rečenicu: „Šta želim da druga osoba razume ili uradi?“ Ako odgovor sadrži samo „da shvati koliko greši“, poruka verovatno još nije dovoljno konkretna. Mnogo je jasnije tražiti da se sledeći rok dogovori unapred ili da se tokom razgovora ne prekida sagovornik.
Opišite događaj, posledicu i predlog
Zamislite da kolega redovno šalje materijal neposredno pre sastanka. Umesto „ti si potpuno neodgovoran“, možete reći: „Materijal sam poslednja dva puta dobio deset minuta pre početka. Nemam dovoljno vremena da ga proverim. Predlažem da ga ubuduće pošaljemo dan ranije.“
U toj rečenici se može proveriti šta se dogodilo, razumeti posledica i razgovarati o predlogu. Sagovornik možda ima informaciju koju niste uzeli u obzir. Zato sledeće pitanje može biti: „Da li je taj rok realan i šta nam treba da ga ispunimo?“
Kako odbiti zahtev koji ne možete da prihvatite
Odbijanje ne mora da sadrži dugačko opravdavanje. Na primer: „Ne mogu da preuzmem još jednu prezentaciju do petka. Mogu da pregledam nacrt u četvrtak ili da preuzmem izradu sledeće nedelje.“ Ponudite alternativu samo ako je zaista možete ispuniti.
Ako neko nastavlja da insistira, nije nužno izmišljati nove razloge. Možete mirno ponoviti odluku. Cilj nije da dobijete saglasnost za svaku svoju granicu, već da je saopštite razumljivo i dosledno.
Pripremite se i da saslušate odgovor
Jasna komunikacija nije samo dobro pripremljen govor. Ostavite vreme da druga osoba objasni svoje viđenje. Proverite razumevanje: „Da li sam dobro čuo da je problem u tome što podatke dobijaš prekasno?“ Takvo pitanje otvara mogućnost da se rešava stvarni zastoj, umesto da se brani slika o tome ko je kriv.
U bliskom odnosu ista veština može izgledati jednostavnije: „Voleo bih da večeras razgovaramo bez telefona. Nedostaje mi vreme u kojem smo zaista prisutni jedno uz drugo.“ To je poziv na konkretan dogovor, a ne dokaz da druga osoba nikada ne obraća pažnju.
Vežbajte na situacijama manjeg opterećenja
Materijali Centra za kliničke intervencije naglašavaju da se asertivnost uči postepeno, kroz prepoznavanje uverenja, vežbanje ponašanja i rad sa kritikom. Za početak odaberite jedan razgovor u kojem je rizik mali. Posle njega procenite šta ste jasno saopštili i šta biste sledeći put promenili.
Tehnika razgovora nije dovoljna u odnosu u kojem postoje nasilje, pretnje ili ozbiljna zloupotreba moći. Tada su bezbednost i odgovarajuća podrška važnije od pronalaženja „savršene rečenice“. U radu sa organizacijama, veštinu zaposlenog moraju podržati i jasna pravila i odgovornost rukovodilaca.
Asertivna komunikacija: priprema jedne jasne poruke
Koja pitanja mogu da postavim sebi pre razgovora?
Asertivna komunikacija počinje razjašnjavanjem onoga što želite da saopštite. Šta se dogodilo? Kakvu posledicu to ima po vas? Koji konkretan dogovor predlažete? Jedan razumljiv zahtev daje sagovorniku više prostora za odgovor nego opšta ocena njegovog karaktera ili namera.
Da li je razgovor neuspešan ako odgovor nije potvrdan?
Ne nužno. Asertivna komunikacija omogućava da iznesete stav, čujete odgovor i procenite sledeći korak. Ona ne garantuje da će druga osoba prihvatiti predlog. Slična pitanja pojavljuju se u partnerskim odnosima i u radu sa kompanijama na komunikaciji. Okolnosti i raspodela odgovornosti ostaju važan deo razgovora.